Посланици Скупштине Србије питали су данас извршну власт о могућности ревизије лектире, о томе зашто Врховно јавно тужилаштво Републике Србије није покренуло кривични поступак против политичара Београдског универзитета Владана Ђокића, као и о изборним законима.
Посланик Српске напредне странке Марко Атлагић питао је Врховно јавно тужилаштво и Загорку Доловац зашто нису покренули кривични поступак против, како је рекао, политичара београдског универзитета, Владана Ђокића.
Он је питао зашто нису покренули кривични посупак због његовог, како је навео, „незапамћеног педагошког злочина над највећим бројем студената и професора који хоће да уче и раде, тако што им је незаконитим блокадама, незаконитим пленумима и зборовима онемогућио похађање наставе и одржавање испита пуних годину и три месеца“.
„Политичар Ђокић је просторије појединих факултета претворио у штабове политичких актера“, рекао је Атлагић.
Посланик Социјалистичке партије Србије Марко Милошевић имао је питање за министра просвете Дејана Вука Станковића, да ли би размотрио заједно са Заводом за унапређење образовања и васпитања предлоге који се тичу оцењивања и ревизије лектире.
Милошевић је рекао да би било корисно, кад је у питању оцењивање, да се размотри питање померања описног оцењивања до четвртог разреда, зато што деца, како је истакао, најчешће када крену у школу и први пут се сретну са оцењивањем због притиска њихових родитеља да морају да буду што успешнији у школи, почињу да сопствену вредност поистовећују са успехом у школи, што код њих ствара нелагоду, стрес.
Питао је и да ли би министарство узело у разматрање потенцијално смањење обима градива из одређених предмета који, како је рекао, неће касније у животу грађанима превише много значити, а уместо њих да се уведу неопходна знања која би се тицала функционисања тржишта, функционисања државног система.
Питао је и зашто постоји искључивост око избора веронауке и грађанског васпитања као изборног предмета, а оценио је и да је тренутна лектира у средњим школама „чист интелектуални снобизам“, наводећи да је преамбициозно очекивати од деце да обрађују дела као што су „Злочин и казна“ или „Ана Карењина“ и предложио да се размисли о другом правцу и да би књига као што је Животињска фарма Џорџа Орвела могла да буде део лектире.
Посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријељ навео је да та странка сматра да је реформа изборних закона један од неопходних корака и додао да је 24. марта ове године Народној скупштини доставила 15 својих ставова у вези нацрта измене изборних закона и питао да ли надлежни припремају измене закона о избору народних посланика и о локалним изборима.
Тражио је и да се тим законима осигура увођење обавезе да сви кандидати за одборнике и посланике на мањинским изборним листама буду уписани у посебан мањински бирачки списак најмање годину дана пре ступања на снагу одлуке о расписивању избора као и да сви бирачи који својим потписом подрже мањинску изборну листу да учествује на изборима, такође буду уписани у посебан мањински бирачки списак.
Такође, траже и увођење електронских уређаја за идентификацију бирача на бирачким мјестима, увођење видео надзора на бирачким местима, право изборним листама на увид у комплетан материјал са свих бирачких места укључујући поновно пребројавање гласова и контролу записника.
Посланица Србија центра Верица Милановић питала је Министарство привреде да ли је од стране компаније Леони Гроуп обавештена о плановима отпуштања радника из Леонија из Краљева и да ли има предлог решења за то. Питала је и министарку саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Александру Софронијевић када ће бити завршени радови на изградњи свих зграда предвиђених у оквиру урбане регенерације у Доситејевој улици у Краљеву, да ли су спровели контролу до сада изведених радова.
Посланик Зелено-левог фронта Роберт Козма питао је министарку Софронијевић и директора Путева Србије, Зорана Дробњака када ће да реконструишу друмске саобраћајнице преко Панчевачког моста. Посланица Народног покрета Србије Ивана Роквић питала је премијера проф. др Ђуру Мацута зашто није сменио министра Бориса Братину који је рекао да „полиција има право да убија младе људе на улицама“.
Посланица Јединствене Србије Загорка Алексић питала је Владу Србије да ли се размишља о мери увођења минималне старосне границе од 15 или 16 година за коришћење друштвених мрежа. „У више држава данас су у току озбиљне законодавне и регулаторне иницијативе којима се разматра забрана или строго ограничавање приступа друштвеним мрежама за малолетна лица.
Аустралија, која је спровела једну од најозбиљнијих националних кампања у овој области, већ примењује минималну старосну границу од 16 година и то од децембра прошле године“, рекла је Алексић. Објаснила је да друштвене мреже код младих често подстичу обрасце понашања који се могу окарактерисати као зависнички, а информације које су им доступне су врло селективне, кроз филтрирано алгоритамско пласирање садржаја.
„Сматрамо да је потребно да се о овој теми отвори широка друштвена расправа и да се у наредном периоду формира једна стручна радна група која би проценила потребу за законским ограничењима приступа друштвеним мрежама за малолетна лица у Србији. Сматрамо да би овај приступ био обзиран и одмерен и да би био у најбољем интересу деце“, рекла је Алексић.
Посланик СВМ Акош Ујхељи је говорио о финансијској помоћи предузетницима па је упитао Министартсво финансија да ли Влада планира увођење додатних кризних мера, као што су нове гарантне шеме за ликвидност, додатне субвенције за каматне разлике, или могућност увођења циљаног мораторијума на отплату кредита за најугроженије секторе мале и средње привреде.
Питао је и да ли ће Влада разматрати могућност увођења привременог ограничења, односно максимизирања ефективне каматне стопе на комерцијалне кредите за привреду, како би се спречио даљи одлив капитала из реалног сектора у банкарски сектор.
Посланик Еколошког устанка Драган Јонић је говорио о рударским истраживањима на планини Бобија код Љубовије и питао Министарство за заштиту животне средине да ли привредно друштво Константин Ресоурцес д. о. о, односно Миддле Исланд Ресоурцес, има пројекат примењених геолошких истраживања на основу којег је издато решење о одобрењу истраживања на Бобији.
Питао је Министарство одбране када ће објекат 27, ламела 3, у другој месној заједница Бежанинска Коса Београд добити употребну дозволу, што је, како каже, обавеза инвеститора, у овом случају Министарсво одбране и додао је да су станови у тој ламели усељени у априлу 2009. године.
Министартсво унутрашње и спољне трговине је упитао колика је укупна количина увезеног механички сепарисаног меса и из којих држава потиче.