Данас, 22. априла по новом календару (односно 9. априла по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на Светог мученика Епсихија и Преподобног мученика Вадима. О њиховим житијима и непоколебљивој вери за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученик Епсихије: Разоритељ незнабожачког храма
Свети Епсихије живео је у Кесарији Кападокијској у време цара Јулијана Одступника, када је архиепископ био Свети Василије Велики. Отац Ђорђе описује догађај који је запечатио његову судбину:
„Са својим пријатељима разори незнабожачки храм и тада чувши то, цар Јулијан Одступник нареди да се хришћани многи пошаљу у војску и велике намете, порезе на хришћане наметну“.
Сам Епсихије је био утамничен и изложен суровим мукама:
„Утамничи овога мученика Епсихија и нареди да погубе њега и његове другове који су уништили, разорили незнабожачки храм. Сам Епсихије би везан за дрво и мучен и на крају посечен 362. године“.
Сусрет Светог Василија Великог и цара Јулијана
Свештеник Ковљен је препричао и занимљив сусрет Светог Василија и цара Јулијана, који осликава тадашње прилике:
„Свети Василије изађе пред њега и дочека га са хлебом. А овај да би узвратио пакосно, посла Светом Василију Великом, наравно, сена. И тада га изобличи Свети Василије и рече: ‘Ми царе тебе са хлебом дочекујемо, а ти нас хоћеш да угостиш са храном за стоку’“.
Цар је запретио да ће се обрачунати са њим по повратку из боја, али, како наводи отац Ђорђе: „У славу Божију цар погибе у боју… и никад никада не испуни оно што је Светом Василију обећао“.
Преподобни мученик Вадим: Игуман кога је убио хришћански кнез
Други светитељ кога данас помињемо је Преподобни Вадим, који је страдао у време персијског цара Сапора.
„Био је игуман манастира… бачен у тамницу са својих седам ученика и тамноваше. Ту беше и један хришћанин кнез Нирсан, који се уплаши мука за Христа и рече цару да хоће да принесе жртву идолима“.
Цар је тада поставио страшан услов кнезу Нирсану:
„А цар му рече: ‘Ако то учиниш и ако убијеш преподобног Вадима, да ћемо му дати манастирско имање и све оно што манастир поседује’. Дадоше му мач, али он у страху морао је из више пута да убије Вадима“.
Трагичан крај кнеза Нирсана уследио је убрзо након тога:
„Тада када му одсече главу и сам полуде и од мука у том лудилу није могао да се суздржи већ и сам себе уби. Вадим пострада 376. године“.
Ови примери из прошлости подсећају нас на снагу вере и тежину избора између овоземаљских добара и вечне истине.
