Единбург је те 1877. године био поприште тихе револуције у медицини и криминалистици коју је предводио човек челичног погледа и орловског носа. Док је млади Артур Конан Дојл као студент треће године медицине седео у амфитеатру Краљевске болнице, није ни слутио да пред собом нема само хирурга већ живи прототип за најпознатијег детектива у историји светске књижевности.
Др Џозеф Бел није био обичан лекар већ мајстор дедукције који је веровао да је сваки пацијент ходајућа загонетка коју треба решити пре него што се уопште приступи лечењу. Његове методе биле су толико прецизне да су изазивале запрепашћење међу присутнима јер је Бел успевао да погоди занимање, место рођења и недавне активности потпуних странаца на основу трагова које нико други није примећивао.
Професор који је читао људе као отворену књигу
Најпознатији случај који је дефинитивно бетонирао Белов статус легенде догодио се пред масом запрепашћених студената када је у амфитеатар ушетао човек који се жалио на физичке тегобе. Бел га је посматрао свега неколико секунди пре него што је изјавио да је човек бивши подофицир у пуку Горштака који је недавно служио на Барбадосу.
Када је пацијент то потврдио са сузама у очима, Бел је мирно објаснио да човек није скинуо шешир што је војна навика, да има специфичан начин хода својствен војницима, а да је његова болест карактеристична за Западну Индију.
Дојл је касније признао да су управо те демонстрације биле темељ на којем је изградио лик Шерлока Холмса деценију касније, тачније 1887 године када је објављена прва прича под насловом Студија у гримизу.
Форензичар у потрази за Џеком Трбосеком
Џозеф Бел није био само инспирација за књиге већ је заиста деловао као детектив консултант за Скотланд Јард. У јесен 1888. године када је Лондон дрхтао пред зверствима Џека Трбосека, британске власти су послале документацију и фотографије жртава управо др Белу у Единбург.
Он је заједно са др Хенријем Литлџоном анализирао случај и чак доставио полицији име човека за којег је веровао да је убица, али тај досије је остао обавијен велом тајне до данас. Његово дубоко разумевање патологије и психологије омогућило му је да види обрасце тамо где је полиција видела само хаос, што га чини оцем модерне форензичке науке дуго пре него што су лабораторије постале део свакодневице.
Ко је заправо био др Бел?
Рођен 2 децембра 1837 године у Единбургу, Бел је потицао из угледне породице лекара и цео свој живот посветио је науци и образовању. Био је лични лекар краљице Викторије када год би она посетила Шкотску, али је његова највећа страст остала настава.
Упркос огромној популарности књижевног лика који је настао по његовом лику, Бел је остао скроман и повучен, често говорећи да је Дојл његове једноставне методе посматрања претворио у нешто много гламурозније.
Ипак, чињеница остаје да без оштрог ока овог професора који је преминуо 1911. године свет никада не би добио Шерлока Холмса, а медицина би остала ускраћена за лекцију да је моћ запажања подједнако важна као и моћ знања.