Ово здање није само обичан судски комплекс већ истински архитектонски колос који деценијама доминира панорамом Брисела.
Изграђена у периоду између 1866. и 1883. године, палата представља највећи грађевински подухват деветнаестог века.
Архитекта Жозеф Пуларт пројектовао је објекат који се простире на површини од невероватних 26.000 квадратних метара, што га чини већим чак и од базилике Светог Петра у Риму. Њена масивност и еклектични стил, који спаја грчко-римске елементе са асирским утицајима, сведоче о амбицији једне епохе да закон и моћ државе материјализује у неопипљивој величини камена.
ПОРТРЕТ АРХИТЕКТЕ КОЈИ ЈЕ ИЗМЕНИО ГРАД
Жозеф Пуларт био је човек чија је визија превазилазила стандарде тадашње Белгије. Рођен 1817. године у имућној породици, већ у својој четрдесет петој години добио је задатак који ће постати његово животно дело, али и лични терет. Пуларт је био познат по својој невероватној енергији и посвећености детаљима, али и по тешкој нарави која је често доводила до сукоба са градским властима.
Његова каријера пре ове палате била је обележена успешним пројектима попут цркве Свете Катарине и краљевске цркве у Лаекену, али је Палата правде била пројекат који је захтевао потпуну жртву. Изградња је трајала седамнаест година, а трошкови су се попели на тада астрономских 45 милиона белгијских франака, што је далеко премашило првобитне планове и изазвало озбиљне економске потресе у држави.
УРБАНИСТИЧКА ТРАНСФОРМАЦИЈА И ГНЕВ СТАНОВНИШТВА
Локација на којој се данас уздиже ова грађевина била је густо насељено брдо под именом Galgenberg, односно „Вешала“, где су кроз историју извршаване јавне казне.
Да би се ослободио простор за Пулартову визију, срушено је преко 3.000 кућа у четврти Marolles. Овај чин је изазвао огроман отпор локалног становништва које је изгубило своје домове зарад споменика бирократији. Управо из тог времена потиче чувени надимак „Skieve Architect“, који се и данас користи у локалном говору као синоним за некога ко доноси хаос и неразумне одлуке.
Пуларт је прерано преминуо 1879. године, само четири године пре званичног отварања, не дочекавши да види постављање монументалне куполе високе 104 метра која данас дефинише силуету града.
ХОДНИЦИ ВРЕМЕНА И САВРЕМЕНИ ПАРАДОКСИ
Унутрашњост палате је подједнако фасцинантна колико и њена спољашњост, састављена од осам унутрашњих дворишта, 24 велике суднице и преко 200 мањих просторија.
Међутим, функционалност је често трпела зарад естетике, па су огромни холови и широка степеништа потрошили већину корисног простора.
Посебно је занимљиво да су током Другог светског рата немачке снаге приликом повлачења 1944. године запалиле куполу, што је довело до урушавања делова конструкције.
Рестаурација која је уследила никада заправо није престала. Данас се Палата правде суочава са необичном судбином, јер су скеле постављене ради поправке осамдесетих година прошлог века толико дуго на згради да су и саме захтевале обнову и инжењерско учвршћивање, остављајући ово ремек-дело у вечитом стању између пропадања и обнове.