Светски дан борбе против туберкулозе обележава се сутра и има за циљ подизање јавне свести о тој болести која се може спречити и лечити.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је прилиминарни податак да је у 2025. години у Србији регистровано 410 оболелих од ове болести, што је смањење за осам одсто у односу на 2024. годину.
У саопштењу наводе да је у току припрема годишњег извештаја за 2025. годину, а према прелиминарним подацима највише оболелих регистровано је у узрасним групама 60 и више година, док је међу оболелима више мушкараца него жена. Истичу да је током 2025. године регистровано 50 одсто мање случајева оболевања међу децом и адолесцентима у односу на 2024. годину.
Плућну локализацију болести (ПТБ) у 2025. години имало је 93,2 одсто оболелих, а међу оболелима од плућне туберкулозе, 79 одсто је било бактериолошки потврђено. Указују да се повремено региструју епидемије у школама и другим установама колективног смештаја. Када је реч о трајању симптома, просечно су трајали 46,3 дана.
Од ванплућних локализација најчешће се региструје ТБ плеуре, док је удео оболелих са туберкулозом екстра торакалних лимфних жлезда мањи за више од 50 одсто и пријављено је пет особа оболелих од мултирезистентне туберкулозе, што је више него претходних година.
Међу оболелима су регистроване три особе које живе са ХИВ-ом и пријављено је 16 смртних исхода, што одговара стопи морталитета од 0,24 на 100.000 становника. Овај дан се обележава на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе.
Како се болест преноси?
Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе, инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин, а најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке.
Ако особа има добру отпорност организма, инфекција се савлада у зачетку. Свега 10 одсто инфицираних особа ће се касније у току живота разболети, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу или лошим условима живота.
Процењује се да је око четвртине светске популације инфицирано бацилом туберкулозе. Најчешћи симптоми су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости. Такође, ова болест може бити и без симптома, а то стање се назива латентна туберкулозна инфекција.
Препоруке СЗО и глобални ризици
Батут подсећа да су препоруке Светске здравствене организације (СЗО) тестирање и превентивно лечење особа које су под повећаним ризиком: особе које живе са ХИВ-ом, контакти оболелих, особе са дијабетесом, силикозом, леукемијом или оне које живе у колективном смештају.
„Разумевање туберкулозе је кључно за њено сузбијање. Подизање свести, рано откривање и правилно лечење представљају кључне кораке ка заустављању туберкулозе данас“, наводи се у саопштењу.
Европски регион СЗО је и даље изложен ризику, а најчешћи разлози за то су оружани сукоби, присилне миграције становништва и друге претње. Процене су да је током 2024. године умрло око 19.000 људи, док је више од 200.000 оболело.
Важно је схватити да туберкулоза није ограничена границама држава. Као и друге болести које се преносе ваздухом, она се може брзо проширити. Управо зато је улагање у борбу против туберкулозе инвестиција у глобалну здравствену безбедност, закључује се у саопштењу.