На раскрсницама широм света возачи и пешаци без размишљања прате три боје које регулишу саобраћај. Црвено значи заустављање, жуто упозорава на опрез, а зелено даје знак за кретање. Иако се овај систем данас чини потпуно природним, избор тих боја није случајан. Он је настао много пре појаве аутомобила и потиче из света железнице.
Управо су железничари у деветнаестом веку поставили темеље система који ће касније постати универзални језик саобраћаја.
Боје које су прво управљале возовима
Како су се железничке пруге шириле током индустријске револуције, било је неопходно увести јасан систем сигнала који ће спречити сударе возова. Железничке компаније почеле су да користе обојена светла како би машиновође на време добиле упозорење.
Црвена боја већ је била широко прихваћена као знак опасности. Због своје таласне дужине, црвена светлост остаје видљива на већој удаљености и у условима магле или лоше видљивости. Управо зато је постала сигнал за заустављање.
Зелена је у почетку означавала опрез, док је бела боја значила да је пруга слободна. Међутим, тај систем се показао проблематичним.
Промена која је спречила несреће
У раним годинама железничког саобраћаја догодило се више несрећа, јер су машиновође понекад мешале бело светло са другим изворима светлости у даљини, попут лампи или звезда. Због таквих грешака железничке компаније су постепено напустиле белу боју као сигнал за кретање.
Зелена је тада добила нову улогу — да означи да је пут слободан. Жута је уведена као упозорење које најављује да ће сигнал ускоро постати црвен.
Тај систем показао се много поузданијим и постепено је постао стандард у железничком саобраћају.
Од железничких сигнала до градских раскрсница
Када су почетком двадесетог века аутомобили почели да преплављују градове, појавила се потреба за новим начином контроле саобраћаја на улицама. Инжењери су се природно окренули систему који је већ функционисао на железници.
Један од првих модерних електричних семафора постављен је 1914. године у америчком граду Cleveland. Систем је користио управо исте боје које су већ биле познате у железничком саобраћају.
Неколико година касније уведено је и треће светло – жуто, које је служило као прелаз између црвеног и зеленог сигнала. Тај принцип се показао толико практичним да је брзо прихваћен широм света.
Да ли ће семафори у будућности добити још једну боју
Иако систем са три боје функционише више од једног века, појавом самовозећих аутомобила, неки инжењери разматрају нове могућности. Истраживачи са North Carolina State University предложили су да се у будућности уведе и четврто светло – бело.
Према том концепту, бело светло би се укључивало на раскрсницама када се појави већи број аутономних возила. Тада би управо ти аутомобили, који међусобно комуницирају рачунарским системима, координисали пролазак кроз раскрсницу, док би возачи класичних аутомобила једноставно пратили возило испред себе. Компјутерске симулације показују да би такав систем могао да смањи гужве и потрошњу горива, јер би кретање кроз раскрснице било много усклађеније.
Ипак, ова идеја је за сада само научни предлог. За њену примену било би потребно модернизовати велики број семафора и прилагодити читав саобраћајни систем.
До тада, три боје које су некада водиле железничке композиције настављају да управљају милионима возила на путевима широм света, једноставан систем који је преживео више од једног века технолошких промена.