У истој ноћи када се догодио смртоносни судар два воза 18. јануара, који је однео 46 живота и повредио више од 150 путника, радници државне компаније која управља железничком инфраструктуром „Adif“ тајно су евакуисали делове шина и возова са места несреће. Пре него што је полиција завршила увиђај, извештава лист „El Mundo“. Ова акција, без судске дозволе, изазвала је хаос у истрази, ризикујући контаминацију доказа о могућем лому шине као узроку трагедије и довела до оптужби за ометање истраге, према извештају полиције суду.
„Adif“ (шп. Administrador de Infraestructuras Ferroviarias) је шпанска државна јавна компанија задужена за управљање и развој железничке инфраструктуре – пруга, станица и пратећих система и послује у оквиру Министарства саобраћаја и одрживе мобилности Шпаније. Уз матични „Adif“, постоји и „Adif Alta Velocidad“, посебно тело за инфраструктуру брзих пруга.
Како преноси „El Mundo“, позивајући се на изворе блиске истрази, Adifови запослени су ноћу преместили „купоне“ – комаде шина са варовима – у базу у Орнаћуелосу по усменој наредби надређених. Полиција је морала да интервенише, тражећи судску наредбу за враћање материјала, што је одложило кључне анализе. Према „ABC“-у и „Cadena SER“, ово није само процедурална грешка. Радници су чак вршили тестове на шинама пре враћања, што је могло да измени трагове пукотина које су евентуално настале 2023. године у производњи, од стране највеће светске компаније за обраду челика „ArcelorMittal“. Истрага „CIAF“-а, независне комисије за несреће, још чека резултате лабораторијских провера и црних кутија, али ово све већ указује на системске пропусте у одржавању брзе пруге Мадрид–Севиља.
Даље истраживање медија попут „Vozpópuliја“ и „La Seste“ открива да „Adif“ тврди како је само „чувао материјал који нико није узео“, али полиција у службеном извештају истиче да је све урађено „без упозорења и без захтева“, чиме је повређен ланац доказа. Ово раскринкава потенцијално прикривање одговорности. Пруга је имала трагове оштећења од точкова возова, а опозиција у Шпанији оптужује владу за немар око одржавања инфраструктуре. Са 34 кривичне пријаве које су поднеле породице жртава, ово баца сенку на транспарентност, јер је реч о најтежој несрећи од 2013. године у Сантијагу де Компостели.
Поглед редакције портала Српски Угао
Симптоматично је што се ометање истрага кроз уклањање или скривање доказа понавља у Србији, Швајцарској и сада Шпанији – у Адамусу је државна железничка компанија Adif тајно преместила кључне делове шина пре завршетка увиђаја, ризикујући контаминацију доказа о узроку трагедије са 46 мртвих. Слично томе, у Србији након урушавања тужилаштво је дало налог да се „раскрчи“ место несреће, а да притом докази нису прикупљени. У Швајцарској је тужилаштво направило непоправљиве грешке у истрази у пожару у Кран Монтани. Ово није случајност, већ знак дубоке неодговорности институција. Посебно у Србији тужилаштво се понаша као алат дестабилизације – уместо да штити државу, под притиском политичких или страних интереса отежава истраге, храни протесте и руши поверење у институције, што дугорочно слаби суверенитет и стабилност земље. Време је за реформе које ће вратити тужилаштво под стварну контролу закона, а не под утицај моћних интереса. У вишеструким истрагама великих несрећа често се испостави да су оне сплет трагичних околности, па ни уз најтемељније доказе није могуће увек јасно утврдити кривца. Због тога је важно имати у виду да се одговорност може расподелити кроз више фаза пројекта или одржавања инфраструктуре, а понекад је немогуће прецизно показати где је тачно дошло до пропуста.
Извор: Српски угао