Младежи у словенском народном предању
У словенској народној традицији, младежи су сматрани видљивим трагом судбине и карактера, знаком који човек носи од рођења и који открива његову животну улогу. У временима када није постојала научна медицина, трајна телесна обележја посматрана су као „поруке“ које тело шаље о човеку и његовој будућности.
Посебна пажња поклањала се младежима на лицу, рукама и трупу. Младеж на образу често је тумачен као знак лепоте, харизме и лакоће у друштвеним односима, док је младеж на челу повезиван са разборитошћу, бригом и способношћу да се носи са одговорностима. У неким крајевима веровало се да људи са младежом на челу „много мисле“ и носе тежину породичних обавеза.
Младежи на рукама и длановима имали су изразито практично значење. Народ је веровао да младеж на длану указује на срећу у послу, добру руку за рад или трговину, док су младежи на прстима повезивани са занатским умећем и спретношћу. Младежи на грудима сматрани су знаком храбрости и снаге, а они на леђима често су тумачени као симбол животног терета или судбинских искушења.
Ова веровања нису служила само као објашњење физичких разлика међу људима, већ и као начин да се појединцу додели место у заједници и да се његов карактер унапред протумачи.