Ако вам се чини да вам пажња слаби управо средином радне недеље, нисте једини. Среда је код многих запослених дан када се осећа замор, мањак фокуса и утисак да посао „иде спорије“ него у уторак.
Разлог није лењост нити недостатак воље, већ начин на који организам и мозак троше енергију током недеље.
Шта се дешава средом?
Понедељак је најчешће испуњен планирањем, договорима и усклађивањем обавеза, док уторак доноси највећи радни замах. До среде, међутим, велики део те енергије је већ потрошен. Тада се код многих јавља: пад концентрације, већи број ситних грешака, осећај да задаци трају дуже него иначе, потреба за чешћим паузама…
Зато се среда у пракси често доживљава као „најтежи дан у недељи“.
Зашто среда није дан за велике одлуке?
Средином недеље пажња је расута на више страна: део посла је већ иза нас, део тек предстоји, а рокови почињу да се приближавају. Управо тај притисак чини да одлуке донете средом чешће буду одложене или накнадно преиспитиване.
То не значи да се средом лоше ради — већ да није идеална за послове који траже дуготрајан и непрекидан фокус.
Како среду окренути у своју корист?
Стручњаци за организацију рада саветују да се среда искористи за: довршавање започетих задатака, исправке, контроле и уређивање посла, краће и конкретне договоре, послове који не траже велике одлуке.
Када се среда постави као дан „сређивања“, а не притиска, радни ритам се стабилизује и остатак недеље постаје лакши.