Иако управља читавим телом и обрађује болне сигнале из сваког његовог дела, људски мозак сам по себи не може да осети бол. Разлог је једноставан, али изненађујући: у можданом ткиву не постоје ноцицептори, односно рецептори задужени за препознавање бола. Због тога сам мозак не „боли“, чак ни када је директно додирнут или оперисан.
ОПЕРАЦИЈЕ НА МОЗГУ БЕЗ ПУНЕ АНЕСТЕЗИЈЕ
Управо ова чињеница омогућава да се у одређеним медицинским ситуацијама операције на мозгу изводе док је пацијент будан. Током такозваних будних неурохируршких захвата, пацијент не осећа бол јер су кожа и лобања локално анестезирани, док сам мозак нема рецепторе за бол. Оваква пракса омогућава лекарима да током операције прате говор, покрете и свест пацијента и тако сачувају виталне функције.
ЗАШТО НАС БОЛИ ГЛАВА АКО МОЗАК НЕ МОЖЕ ДА БОЛИ
Главобоља, коју већина људи доживљава као „бол у мозгу“, заправо потиче од околних структура — крвних судова, можданих опни, мишића, синуса и нерава у глави и врату. Када дође до њиховог ширења, притиска или упале, мозак те сигнале региструје и тумачи као бол, иако сам није његов извор.
КАДА ДОДИР МОЗГА ИЗАЗОВЕ МИРИСЕ И ЗВУКОВЕ
Током будних операција забележени су и необични примери реакција пацијената. У једном документованом случају, пацијенткиња је при додиру одређених делова мозга електродама пријавила јак мирис, иако у операционој сали није постојао никакав извор мириса. При стимулацији других региона, описала је да чује звукове и препознаје мелодије из прошлости. Ови примери показују да поједини делови мозга директно управљају нашим чулима и сећањима.
НАУЧНИ ПРОЗОР У СВЕСТ И СЕЋАЊА
Оваква искуства дала су научницима драгоцен увид у начин на који мозак обрађује чулне надражаје, емоције и успомене. Истовремено, она су омогућила израду прецизнијих мапа мозга које лекарима помажу да планирају захвате и минимизују ризик од трајних неуролошких оштећења.
НАЈВЕЋИ ПАРАДОКС ЉУДСКОГ ТЕЛА
Парадоксално, орган који нам омогућава да препознамо и доживимо бол — сам тај осећај никада не може да искуси. Управо та јединствена особина чини мозак једним од најзагонетнијих и најфасцинантнијих органа људског тела.