У недељу, 6. априла 1941. године, у 6 часова и 30 минута, без објаве рата, снаге нацистичке Немачке започеле су масован ваздушни напад на Београд. Тај тренутак означио је почетак рата на територији Краљевине Југославије и увод у њен брзи слом, али и један од најтежих дана у историји српске престонице.
Напад је био директна последица политичког преокрета од 27. марта 1941, када је оборена влада која је приступила Тројном пакту, што је Адолф Хитлер схватио као отворени изазов и повод за казнену акцију.
Наређење за уништење града спроведено је у оквиру операције „Unternehmen Strafgericht“, познате као „Операција одмазда“.
У првом налету изнад Београда појавило се на стотине авиона Луфтвафеа, међу којима су доминирали бомбардери Heinkel He 111 и Dornier Do 17, праћени ловачком заштитом. У таласима који су се смењивали током тог дана, али и наредних дана априла, на град је бачено више стотина тона разорних и запаљивих бомби.
Напад није био усмерен само на војне циљеве, већ је систематски погађао густо насељене делове града.
Одбрана која није могла да заустави напад
Посебну тежину овој трагедији даје чињеница да је Београд неколико дана раније проглашен отвореним градом, што је по међународном праву требало да га поштеди разарања. У стварности, то није имало никаквог утицаја на исход. Већ у првим сатима бомбардовања уништене су читаве улице, јавне зграде и домови, док су људи затечени у сну или у покушају да пронађу заклон под рушевинама изгубили животе.
Историјски извори дају различите податке о броју страдалих, али се најчешће наводи да је погинуло између 2.271 и 4.000 људи. Огромна већина жртава били су цивили.
Београд је у само неколико дана остао без великог дела своје инфраструктуре, а уништено је више стотина зграда, док су хиљаде оштећене. Међу најтежим губицима издваја се разарање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, где је у пожару нестало више стотина хиљада књига, рукописа и архивске грађе, укључујући и непроцењиве средњовековне списе.
Одбрана града поверена је Југословенском краљевском ваздухопловству, чији су пилоти упркос техничкој и бројчаној инфериорности покушали да се супротставе далеко надмоћнијем непријатељу.
У ваздушним борбама оборен је одређен број немачких авиона, али губици на југословенској страни били су тешки, а отпор није могао да заустави разарање. Београд је већ првог дана остао без озбиљне противваздушне заштите.
Истог дана када је нападнут Београд, немачке снаге покренуле су офанзиву и на Грчку, чиме је отворен јужни фронт Другог светског рата.
Ова координисана акција имала је јасан стратешки циљ да се обезбеди позадина за будући напад на Совјетски Савез и да се помогне италијанским снагама које су већ биле ангажоване на Балкану.
11 дана рата
Априлски рат трајао је кратко, свега једанаест дана. Краљевина Југославија капитулирала је 17. априла 1941. године, чиме је држава престала да постоји у дотадашњем облику. Њена територија је подељена између сила Осовине и њихових савезника, а започео је период окупације који ће донети нова страдања, отпор и дубоке унутрашње поделе.
Бомбардовање Београда остало је упамћено као један од најдраматичнијих примера ратног уништавања цивилног простора у раној фази Другог светског рата. Тај догађај није био само војна операција, већ симбол слома једне државе и почетка трагичног периода који ће обележити читав регион. Данас, када се 6. април обележава као дан сећања, он стоји као опомена на цену рата и на чињеницу да у њему најчешће страдају они који у његовом доношењу нису имали никакву улогу.