Са растом дигиталне комуникације, појава сајбербулинга је постала све учесталија. Циљани коментари, непрестано дељење личних података без пристанка, напад на друштвеним мрежама и групна порука са циљем понижавања или исмевања постали су део свакодневног онлајн живота.
На званичном сајту UNESCO, у делу о заштити деце од дигиталног насиља, сајбербулинг или кибербуллинг се описује као облик узнемиравања који се дешава преко дигиталних платформи и укључује претеће поруке, ширење гласина или штетних садржаја усмерених на појединца. Ово је, по дефиницији, облик насиља или злостављања који се одвија преко дигиталних уређаја, интернет платформи или мобилних апликација, где појединац или група намерно понижава, угрожава, прети или исмејава другу особу. Карактерише се употребом порука, коментара, слика, видео снимака или других онлајн садржаја са циљем наношења психичке или социјалне штете, а често се одвија систематски и током дужег временског периода.
Сајбербулинг није само виртуелни инцидент – он има директан утицај на начин на који појединци реагују на информације, колико се ангажују на интернету и како управљају својим дигиталним окружењем.
Статистике показују да се скоро једна трећина младих и адолесцената суочава са неком његовом формом. Подаци са великог истраживања спроведеног у Европи показују да 32% младих од 12 до 18 година потврђује да је бар једном било изложено понижавајућим порукама, сликама или видео садржајима на друштвеним мрежама. Учесталост ових појава најчешће варира од једном месечно до неколико пута недељно, а у екстремним случајевима и свакодневно.
Он се најчешће јавља кроз приватне поруке, јавне коментаре или групне разговоре. Подаци указују да су највише погођене младе девојке у узрасту од 13 до 16 година, али појављује се и међу старијом популацијом. Слике и видео снимци без пристанка, претеће поруке и хејт кампање могу имати дуготрајан ефекат на понашање, чак и када интервенција долази од стране одраслих или платформи.
Ментална отпорност – стратегије за дигиталну самозаштиту
Ментална отпорност у контексту сајбербулинга подразумева способност појединца да смањи утицај дигиталних напада на своје понашање, расположење и присуство на интернету.
Особе са високим нивоом дигиталне отпорности знају како да блокирају или пријаве нападаче, како да филтрирају садржаје и како да ограниче приступ својим личним подацима.
Истраживања показују да они који примењују овакве стратегије проводе више времена на конструктивним активностима на интернету, мање реагују на провокације и имају већу контролу над својим дигиталним навикама. На пример, једна студија из 2022. године показала је да млади који активно користе алате за заштиту приватности и контролу обавештења пријављују 40% мање непријатних онлајн искустава.
Дугорочни утицај и дигитални живот
Ова врста дигиталног насиља утиче на понашање и самопоуздање. Појединци који су често изложени нападима постају опрезнији у комуникацији, смањују своје учешће на форумима и друштвеним мрежама, а понекад и избегавају одређене платформе.
Са друге стране, развој дигиталне отпорности омогућава боље управљање временом проведеним на интернету, већу контролу садржаја који користе и могућност да наставе да користе дигиталне ресурсе без непотребног стреса.
На националној платформи за превенцију насиља, „Чувам те“, могу се наћи изузетно корисни савети и начини решавања проблема везаних за вршњачко насиље, а међу њима и дигиталног.(https://cuvamte.gov.rs/sta-je-nasilje/digitalno-nasilje/)
Модерни дигитални свет поставља изазове који нису само емоционалне природе. Ова врста насиља је стварна појава која обликује начин на који користимо технологију, како штитимо себе и колико активно учествујемо у дигиталном окружењу. Разумевање механизама напада и развој менталне отпорности кључни су за одржавање сигурног и продуктивног дигиталног живота.