Постоје градови који су познати по тврђавама, мостовима или знаменитим људима. А постоји и Шабац – град који је свој најпознатији надимак добио по једном малом металном клину. Тај клин зове се чивија.
На први поглед, ништа посебно. То је једноставан део запрежних кола који држи точак на осовини. Без њега кола не би далеко стигла. Али у народном говору чивија је временом добила и друго значење. „Извући неком чивију“ значило је мало га насамарити или се нашалити на његов рачун, док је „имати чивију у глави“ описивало човека ведрог духа, склоном досеткама и духовитим подвалама. Управо по томе су Шапчани постали познати широм Србије.
Како је настао тај надимак? Најпознатије предање каже да су несташни Шапчани једном путнику извукли чивију из точка запрежних кола. Док је кочија лагано одмицала, точак је у једном тренутку спао, а путник је схватио да је постао жртва нечије шале. Нико данас не може са сигурношћу да потврди да ли се то заиста догодило, али је прича вековима живела међу људима и постала део градског идентитета.
Зато није случајно што је баш у Шапцу 1906. године почео да излази хумористичко-сатирични лист „Шабачка чивија“. Сам назив био је обећање читаоцима – оштре досетке, духовите опаске и помало несташан поглед на свакодневицу.
Почетак двадесетог века био је време када су новине углавном писале озбиљним тоном. Политика, државни послови, привреда и ратови испуњавали су странице већине листова. „Шабачка чивија“ изабрала је другачији пут. Док су други извештавали о важним догађајима, она је тражила оно што је смешно, необично и људски. Није јој било тешко да се нашали на рачун локалних прилика, градских нарави или људи који су сами себи придавали превелики значај.
Иза листа стајала је штампарија Светозара Грданићког, једна од најугледнијих у Шапцу тог времена. Захваљујући њој, „Чивија“ није остала само локална занимљивост. Примерци су стизали и у друге српске градове, па је глас о шабачком хумору прелазио далеко изван граница Мачве.
Лист је временом постао много више од новина. Постао је симбол једног начина размишљања. Добра шала није морала никога да понизи, али је умела да пробуши балон сујете. Управо зато сатирични листови никада нису били сасвим безопасни. Када се неко препозна у духовито написаном тексту или карикатури, осмех уме брзо да нестане.
Ни „Шабачка чивија“ није увек имала миран живот. Као и многи сатирични листови свог времена, повремено је наилазила на отпор и забране, јер је хумор понекад умео да изазове снажнију реакцију од најозбиљније критике. Ипак, управо је то доприносило њеној популарности. Читаоци су са нестрпљењем чекали сваки нови број, радознали да виде ко ће овога пута постати мета духовите опаске.
Посебно место у листу имале су карикатуре. Неколико вешто повучених линија често је говорило више од читавог текста. Оне нису служиле само да насмеју читаоце, већ и да их подстакну да мало пажљивије погледају свет око себе. Управо је у томе лежала снага добре сатире – није викала, већ се осмехивала.
Шабац је и иначе важио за град живог друштвеног живота. Кафане, музика, трговина и боемски дух давали су му посебан шарм. У таквој средини лист попут „Чивије“ није био случајност, већ природан наставак градског карактера.
Лист је излазио до 1909. године, али је његово име наставило да живи много дуже од његовог тиража. Данас, када неко помене „чивијашки дух“, мало ко прво помисли на метални клин који држи точак. Много је вероватније да ће помислити на Шабац, хумор и људе који су умели да се насмеју и другима и себи.
Многи мисле да је надимак „чивијаши“ настао због листа, али је истина управо супротна. Када је лист покренут, назив је већ био добро познат широм Србије, па је редакција само преузела симбол по коме су Шапчани били препознатљиви.
Шабац је крајем XIX и почетком XX века важио за један од најживљих варошких центара у Србији. Трговина, кафане, музика и боемски живот створили су средину у којој су духовитост и брза досетка били готово део свакодневице. Зато није чудо што је управо ту никнуо један од најпознатијих сатиричних листова свог времена.
Дух „чивијаша“ живи и данас. У Шапцу се одржава „Чивијада“, манифестација посвећена хумору и сатири, која подсећа да је смех понекад најтрајнији део историје. Шабачка Чивијада традиционално се одржава сваког септембра, непосредно уочи чувеног Шабачког малогоспојинског вашара. Манифестација је покренута 1968. године као „Белосветски вашар хумора и сатире“ и од тада се одржава сваке године. Док су многе озбиљне новине одавно пале у заборав, име једног малог сатиричног листа и даље изазива осмех.