Данас, 26. септембра по новом календару (односно 13. септембра по старом), Српска православна црква молитвено прославља успомену на Освећење храма Христовог васкрсења и Светог свештеномученика Корнилија сотника. О овим значајним празницима и угодницима Божијим, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Освећење храма Христовог васкрсења: Тријумф Христове Цркве
Ђакон Стефан нас подсећа на велики историјски догађај када је Света царица Јелена пронашла Часни крст и започела градњу цркава на светим местима. „Када је света царица Јелена пронашла часни крст у Јерусалиму, саградила је цркве на многим местима која су била значајна за живот и страдање Господа Исуса Христа. На Голготи је започела изградњу великог храма који је под својим кровом требао да обухвати и место распећа и место Христовог погребења. Њена жеља била је да под једним кровом сједини место Господњег страдања са местом Његове славе и васкрсења.“
Нажалост, царица није дочекала завршетак овог величанственог дела. О самом чину освећења, ђакон Јосиповић детаљно говори: „Света Јелена се упокојила пре него што је храм довршен. Када је храм завршен, његово освећење је обављено 13. септембра 335. године, истог дана када је цар Константин прослављао тридесетогодишњицу свога царовања. На свечано освећење у Јерусалим су се сабрали многи епископи, укључујући и оне који су се тада налазили на сабору у Тиру. Отада је установљено да се на овај дан сваке године празнично прославља, као дан победе и тријумфа Цркве Христове.“
Свештеномученик Корнилије сотник: Први незнабожац у Цркви Христовој
Говорећи о Светом Корнилију сотнику, ђакон Стефан истиче његов изузетан значај као првог незнабошца који је примио хришћанство, рушећи тиме границе између народа у новој вери. „Свети Корнилије беше Римљанин и официр у Кесарији Палестинској, кога је апостол Петар крстио после небеског откровења. Беше он први од незнабожаца који ступио у Цркву Божију, чиме је показао да је Христово спасење намењено свим народима. После крштења остави све и пође за апостолом Петром, који га касније постави за епископа и посла у незнабожачки град Скипсеосис.“
Ђакон Стефан даље наводи како је његова проповед била праћена великим искушењима, али и Божијим чудима: „Тамо је претрпео многа бешчашћа и мучења, али је силом Божијом срушио храм Аполона и крстио кнеза Димитрија и 277 незнабожаца. Предосетивши дан своје смрти, окупи хришћане, научи их, помоли се за њих и мирно се упокоји у старости. Касније његов гроб био заборављен, али се Свети Корнилије јавио епископу Силуану и открио му где се налазе његове мошти, заповедивши да се ту подигне црква. После подизања храма од његових моштију догодила су се многа чудеса.“